Da li ste znali da je Beograd na poseban način odao počast jednom od najznačajnijih nadrealista 20. veka, španskom slikaru Salvadoru Daliju?

“Pravi slikar je onaj koji može naslikati izuzetne prizore usred prazne pustinje. Pravi slikar je onaj koji može strpljivo da naslika krušku usred nemira istorije” – govorio je. Verovao je da je pravi umetnik onaj koji inspiriše druge i upravo je to ono u čemu je on sam uspeo, jer njegovo delo ni danas ne prestaje da inspiriše generacije umetnika i ljubitelje umetnosti.

U kakvoj su vezi Dali i Beograd?

Čuvena je njegova rečenica – “Svako jutro kada se probudim iskusim neizmernu radost – radost zbog toga što sam Salvador Dali – i pitam sebe u zanosu: Kakve  čudesne stvari će ovaj Salvador Dali postići danas?”

Njegovo delo živi i danas i nadahnjuje umetnike širom sveta, među kojima i predstavnike naše kulturne scene. Dokaz za nešto tako predstavlja ugao Simine i Kapetan Mišine ulice u Beogradu. Ovaj ugao ukrašen je tablom na kojoj piše “Ćošak Salvadora Dalija”. Inače, tabla je inspirisana Dalijevom slikom na kojoj su predstavljeni iskrivljeni razliveni satovi. Iza ove zamisli stoji neformalna umetnička gupa „Ilegalni poslastičari“. Pomenuti ćošak spontano je postao prostor za likovno izražavanje nekolicine gradskih aktivista dok su opštinske vlasti nakon nekoliko godina od postavljanja table odobrile legalizaciju ovog ćoška. O Ćošku Salvadora Dalija pisao je u jednoj svojoj kolumni reditelj Goran Marković. Izmedju ostalog naveo je: “Sama tabla ima oblik uobičajenih beogradskih uličnih natpisa, jedino što je, zbog ulegnuća na zidu na kojem je prikačena, presavijena pod pravim uglom. U čitavom svom životu NIKADA ni u jednom gradu, na celom svetu nisam video ništa slično. Mislim da se ni sam Salvador Dali ne bi postideo ove ideje. Presavijena tabla, na jednoj strani, savršeno odgovara neobičnom mestu na kome je postavljena, a na drugoj, oličava sarkastični pogled na svet umetnika čije ime nosi. Činjenica da neko obeležava ne ulicu, trg ili aveniju nego neugledni ćošak, takođe predstavlja fantastičnu ideju, dostojnu velikog uzurpatora svega i svačega, kakav je bio Dali. Dakle, ova tabla, za razliku od svih uličnih tabli ovoga sveta, predstavlja omaž čoveku čije ime nosi i po tome je pravo remek delo. Zatim, tu je i odsustvo bilo kakvog publiciteta koji je obično prati postavljanje obeležja u svim gradovima sveta. Ova tabla stoji nepretenciozno na tom mestu ne zna se od kada i to joj daje posebnu, rekao bih elitističku nezainteresovanost za uspeh. Ko primeti primetio je, ko ne primeti – opet dobro, kao da sugeriše čudni natpis sa Dorćola.”

Godine prolaze, a Dalijev opus ne prestaje da pobuđuje pažnju javnosti širom sveta.  U najvećem nadrealističkom objektu na svetu –Teatro Museo Dalí, muzeju koji se nalazi u njegovom rodnom Figeresu u Kataloniji nalazi se veliki deo umetnikovih radova, oko 1500, to su slike, crteži, hologrami, fotografije, skulpture, razne instalacije, ali i nakit.

Godine prolaze, a Dalijev opus ne prestaje da pobuđuje pažnju javnosti širom sveta.  U najvećem nadrealističkom objektu na svetu –Teatro Museo Dalí, muzeju koji se nalazi u njegovom rodnom Figeresu u Kataloniji nalazi se veliki deo umetnikovih radova, oko 1500, to su slike, crteži, hologrami, fotografije, skulpture, razne instalacije, ali i nakit.

Dalijeva slika razlivenih satova ili ”Upornosti sećanja” rađena je u tehnici ulje na platnu, a osim što je jedna od najpoznatijih Dalijevih slika, takođe  je i jedno od najznačajnijih umetničkih dela nadrealizma. Slika predstavlja snoviđenje, iskrivljenu realnost ili, preciznije, realnost kakva se može videti samo u snu. Zato i nije čudno što su upravo ovi džepni časovnici, koji kao da se tope, postali simbol celokupnog nadrealizma. Sam Dali je rekao da su “mekani satovi” nastali usled vizije da se sir camembert topi na suncu. Setite se toga kada se nađete na Ćošku Salvadora Dalija u Beogradu.

SLUŠAJ PODKAST NA PLATFORMAMA: