Da li znate da je film “Bitka na Neretvi” peti najskuplji film svih vremena van engleskog govornog područja? Budžet za ovaj film odobrio je lično Josip Broz Tito. Ono što je posebno zanimljivo je da je englesku verziju plakata za taj film radio niko drugi nego čuveni Pablo Pikaso!  Za izradu plakata Pikaso nije tražio nikakav honorar, a jedini zahtev mu je bio da dobije 12 boca vina iz Jugoslavije. Kako se Pikaso obreo u ovom projektu i postao deo  istorije čuvenog jugoslovenskog partizanskog filma?

Pikaso je u svojoj karijeri uradio samo dva filmska plakata. Jedan za španski film „Andaluzijski pas“ iz 1929. godine, a drugi za „Bitku na Neretvi“. Ovaj  jugoslovenski partizanski film, snimljen je 1969. godine, u međunarodnoj produkciji sa Italijom  i Zapadnom Nemačkom. Zasnovan je na istinitim dogadjajima iz Drugog svetskog rata – realizaciji strateškog plana udruženog napada sila Osovine na jugoslovenske partizane koji su se povlačili sa ranjenicima 1943. godine.

U filmu su igrale i svetski poznate glumačke zvezde poput: Orsona Velsa, Jula Brinera, Sergeja Bondarčuka, Entonija Dosona, ali isto tako i najveći jugoslovenski glumci: Milena Dravić, Boris Dvornik, Ljubiša Samardžić, Velimir Bata Živojinović.  Film je bio nominovan za Oskara i prikazivan svuda u svetu. Snimanje i postprodukcija trajali su 18 meseci. Osim što je bio najskuplji film u svoje vreme, moguće da je to i dan-danas najskuplji film na Balkanu. Snimanje je trajalo godinu i po dana, JNA je ustupila 10.000 vojnika i svoja vojna vozila.

Priča o plakatu za film počinje 1964. godine u Monte Karlu, gde je dokumentarni film Veljka Bulajića „Skopje 63“ dobio Gran pri Zlatna nimfa i nagradu kritike. Predsednik žirija bio je francuski akademik Marsel Ašard, koji je za vreme festivala stanovao kod svog prijatelja Pikasa i pokazao mu kopiju filma u svom studiju. Pikaso je došao na završnu svečanost i čestitao Veljku Bulajiću. Nekoliko godina kasnije, Veljko Bulajić je Pikasovom agentu u Parizu predložio da zamoli čuvenog slikara da napravi plakat za film „Bitka na Neretvi“. Pogledavši film i proučivši dešavanja u njemu, Pikaso je potvrdio saradnju.
Inspiraciju za filmski plakat našao je u mitu o Sabinjankama, koji je bio motiv više njegovih slika. Tako ovaj plakat ima sve karakteristike Pikasovog kubizma. Njegova struktura nizom snažnih likova podseća na agoniju i apsurdnost rata. Jaka crvena boja plakata simboliše herojstvo, stradanja, krv i borbu za slobodu.
Za izradu plakata Pikaso nije tražio nikakav honorar, a jedini zahtev mu je bio da dobije 12 boca vina iz Jugoslavije.  Potpisao se na poleđini svakog primerka koji je štampan u ograničenom tiražu.  „Njujork tajms“ je u nedeljnom broju, u 1.200.000 primeraka, objavio taj plakat.

Pre premijere filma razvila se rasprava o tome kome će plakat pripasti. Bilo je ideja da bude u Saveznoj skupštini, u Izvršnom veću ili u Titovom kabinetu. Na kraju ga je zadržao Veljko Bulajić jer ga je i platio. Koštao je, kako smo naveli, samo 12 flaša vina, jer toliko je Pikaso tražio. Bila je to izvrsna kolekcija vina iz Srbije, Dalmacije i Makedonije.

Impozantan film u svom obimu i pristupu, i produkciono je fenomen i dan danas – premijera  je bila 29. novembra 1969. godine u Sarajevu, a tom događaju su prisustvovali Omar Šarif, Sofija Loren i mnoge druge zvezde.  Ono što je takođe fascinantno jeste što se u njemu govori srpski, nemački, italijanski i francuski, a to je takođe raritet za naše filmove.

Kada je 2019. godine obeleženo pet decenija od premijere filma “Bitka na Neretvi”, u Filmskoj galeriji Kulturnog centra Beograda otvorena je dokumentarna izložba pod nazivom „Put do slobode mora biti čist“ autorke Maje Medić. Publika je mogla da vidi vredne fotografije iz Arhiva Kinoteke, zatim Tanjuga, Borbe, a i Filmske novosti su dale svoje priloge sa snimanja filma. Bio je tu i izbor iz novinskih članaka koji između ostalog govore o reakcijama svetske publike na film. U tom smislu, italijanska štampa je posebno pozitivno ocenila film dok je, recimo, u Španiji bio zabranjen, ali se iz tog teksta ne može zaključiti šta je bio razlog za cenzuru, niti da li je ta odluka bila konačna. Zanimljivo je i to da se jedan primerak Pikasovog plakata o kome smo govorili nalazi u muzeju Jugoslovenske kinoteke.

SLUŠAJ PODKAST NA PLATFORMAMA: