Skoro dvesta godina, od XVI do XVIII veka, dinastija Habzburg vladala je Španijom i bila podeljena na dve grane – špansku i austrijsku. Kada su Habzburzi izgubili vlast, deo njihovih pristalica preselio se na istok. Neki od njih stigli su u Beč i Peštu, ali im se tamošnje vlasti nisu preterano obradovale i bečki dvor je krajem 1735. odlučio da ih preseli u Banat koji je u to vreme bio pod turskom vlašću.

Tako je u Bečkerek između 1735. i 1737. godine stiglo oko hiljadu Katalonaca. Tačnije, 122 porodice.

Prva grupa Španaca, u kojoj su se nalazile 74 porodice, stigla je Dunavom u Pančevo decembra 1735. Početkom naredne godine, druga grupa Španaca naselila je Vršac i Temišvar. Gradili su svoje kuće, proizvodili svilu, razvijali trgovinu. Imali su neku vrstu lokalne samouprave i sopstveni novac koji se zvao barselonski florin.

Vođa puta bio im je carski komesar Jozef Huber, koji je o svemu tome vodio dnevnik. Zabeležio je njihova imena i mesta odakle su poreklom. Bili su to, na primer, Hose Munjos iz Madrida, Pedro Oliva iz Barselone, Antonio Estri iz Valensije, Hijeron Formosa iz Katalonije, Rosa Salasar iz Aragona… I bili su to obični ljudi, spremni na bilo kakav posao da bi preživeli. Sredinom 1736. pojavila se i treća, poslednja grupa Španaca u Banatu. Tada je već odlučeno da se svi nasele na jednom mestu, bez raštrkavanja, a za to je bio odabran Bečkerek.

Napravljen je plan da se tu podigne opština sa statusom varoši, koje će se zvati Nova Barselona. Bilo je i drugih predloga, manje atraktivnih za naziv opštine, poput Karlobagen, Karolonoble i Karolina. Izrađen je projekat izvesnog inženjera i kapetana Kajzera, koji je predviđao kuće, poljane, livade, vrtove i vinograde. Iz Austrije je stigao deo materijala, a sazvani su i najbolji vršački majstori. U februaru 1737. Beč je taj plan odobrio i počelo se sa izgradnjom – ali sve se ipak izjalovilo. Zbog čega?

Prvo, te godine izbio je novi rat između Austrije i Turske, a blizina ratišta nepovoljno je delovala na koloniste. Osim toga, mnogi naseljenici bili su stariji ljudi, koji nisu bili vični, ni pri snazi za rad u poljima. Bili su i nenaviknuti na oštriju klimu od španske, što je loše delovalo na njihovo zdravlje. Zato je banatska administracija već sledeće godine objavila da je „zbog lošeg uticaja klime i najezde komaraca“ španskim i italijanskim „penzionerima“, kako su naveli, dozvoljen povratak u Beč i Budim.

Stalni sukobi između Austrijanaca i Turaka nisu im davali mira. Katalonci su bili neka vrsta tampon-zone na granici dva tada moćna carstva. Sve je poprimilo razmere katastrofe kada je izbila epidemija kuge. Oni koji su preživeli ili izbegli bolest, a po nekim dokumentima bilo ih je samo 347, ubrzo su se odselili, a veliki požar 1808. izbrisao je mnoge tragove koje su Katalonci ostavili u Banatu.

Jedan od poslednjih Katalonaca u Banatu bio je grof Fransesk de Vilana Perlas, sin jednog od kolonista, guvernet regiona Temišvar od 1753. do 1769. godine. Zanimljivo je da je, prema tumačenju nekih istoričara, današnji Perlez, naselje u blizini Zrenjanina, dobio ime po njemu.

Šta su još ostavili? Ostalo je dudovo drveće koje su posadili jer su se njegovim lišćem hranile svilene bube. Još 1737. izgrađena je fabrika svile, što se smatra prvim industrijskim pogonom u oblasti. Španski i katalonski doseljenici takođe su učestvovali u izgradnji današnjeg Trga slobode u Zrenjaninu koristeći ostatke Bečkerečke tvrđave koju su porušili Turci.

U nesuđene španske domove u Novoj Barseloni uselili su se Nemci, koji su tu došli iz Beograda, sklanjajući se pred turskom opasnošću. Mali broj Španaca koji je ostao u Banatu s vremenom se utopio u Nemce ili Mađare. Njihovi tragovi na ovom prostoru mogu se pratiti do duboko u 19. vek.

Tako se završila priča o Novoj Barseloni u Bečkereku. Ono što i danas izaziva pažnju je poreklo prezimena u ovom gradu. Neka od njih odudaraju od uobičajenih. Tako postoje prezimena poput Solar, od španske reči sunce ili Juanin od reči mlad.

SLUŠAJ PODKAST NA PLATFORMAMA: