Naš čuveni nobelovac, Ivo Andrić, bio je i talentovani diplomata. Taj poziv doveo ga je i u Španiju, u Madrid, gde je, u zvanju vicekonzula, službovao nešto više od dve godine.

Inspirisali su ga ljudi koje je sretao, prizori koje je imao prilike da vidi i doživi. U jednom putopisu iz 1934. godine, pod nazivom „Španska stvarnost i prvi koraci u njoj”, napisao je između ostalog: „Španski duh često i sam sebe iznenađuje i ne voli reč granica. U toj španskoj stvarnosti i najmanja stvar bi se stidela kad bi služila samo onom cilju koji joj je praktični život namenio. Tu sve što postoji nastoji stalno da prevaziđe sebe, i sve je nadvisilo svoju vulgarnu namenu, za prst, za podlanicu, za lakat, ali sve je klisilo u vis…”

Napisao je dva teksta o Fransisku Goji, velikom umetniku i jednom od najznačajnijih predstavnika španskog i evropskog romantizma u slikarstvu. Prvi tekst, pod nazivom „Goja”, Andrić je napisao nakon što je posetio izložbu u madridskom muzeju Prado, posvećenu umetnikovom životu. Drugi tekst, esejističko-pripovednog tipa, pod nazivom „Razgovor sa Gojom” nastao je 1935. godine. U njemu, u obliku zamišljenog dijaloga sa španskim slikarom, pisac iznosi vlastito shvatanje umetnosti. Goja, inače, nije bio Andrićev savremenik. Iako je upokojen sto godina ranije, Goja u pripoveci dolazi za Andrićev sto da bi s njim vodio razgovor o umetnosti i životu. Andrić je tako samom sebi stvorio izuzetnu priliku da sa čovekom koji mu je predstavljao svojevrstan uzor u pogledu stvaralaštva, vodi fiktivni razgovor u kome ne izlaže samo osnove svoje, već i Gojine poetike.

Kroz lik Paola, koji je bio Gojin drug iz mladosti, Andrić čitaocima otkriva svoje kompleksno shvatanje umetnosti. Govori o njenoj božanskoj, dvostrukoj prirodi, demonskom poreklu i prosvetiteljskoj moći koja samo odabrane osvetljava iznutra, а zatim to svetlo prenese običnim ljudima. To je poziv koji donosi mnoga zadovoljstva i mnoga stradanja, teret koji je u isto vreme prokletstvo i blagoslov. Mnogo je vrednih, dragocenih ideja o životu i življenju koje se izlažu u ovom delu. Navešćemo nekoliko.

Kada, na samom početku susreta, Goja i Andrić sede za kafanskim stolom u francuskom gradu Bordou, Goja kaže:

„Da, gospodine, proste i uboge sredine su pozornice za čuda i velike stvari. Hramovi i palate u svoj svojoj veličini i lepoti, u stvari su samo dogorevanje i docvetavanje onoga što je niklo ili planulo u prostoti i sirotinji. U prostoti je klica budućnosti, a u lepoti i sjaju neprevarljiv znak opadanja i smrti.

Ja, lično, bio sam srcem uvek na strani jednostavnosti, na strani slobodnog, dubokog života oskudnog sjajem i oblicima. Ma šta govorili ljudi i ma šta da sam mislio i govorio i ja sam jedno vreme, u bujnosti mlađih godina, to je tako. Takav sam ja“, kaže Goja, „i takav je Aragon iz kojeg sam ponikao.”

I Goja i Andrić slažu se u tome da velike stvari često nastaju iz teških prilika i životnih okolnosti, da nema stvaranja bez stradanja. I druge važne životne lekcije provejavaju iz razgovora dvojice umetnika: o sjaju i jednostavnosti, o dva lica života, o tome da je važno da se nikada ne ponesemo ako smo u sjaju i bogatstvu, a s druge strane da nikada ne klonemo duhom i ne padnemo u očaj kada nam život donese nevolje i muke.

Ovo delo je svedočanstvo i o položaju umetnika i stvaranja. Svako stvaranje je putovanje kroz sopstvenu ličnost. Na tom putovanju ima mnogo raskrsnica i stranputica, pa je umetnik za one koji to ne rade često, „sumnjivo lice, dvoličan, maskiran čovek u sumraku, putnik sa lažnim pasošem”.

Umetnik treba da bude svestan i prisustva zla, ali i dobrote u ljudima, da svojim delom otkriva i jedno i drugo. Zlo koje je sveprisutno ne treba da savlada, da ukoči umetnika, da ga omete u procesu nastanka dela.

Ovo su samo neke od misli i poruka koje razmenjuju dvojica umetnika u delu „Razgovor sa Gojom”. U mnogim Andrićevim delima možemo videti kako je sproveo stavove koje je izneo u ovom eseju. Zanimljivo je i to da je po motivima ovog eseja 1984. godine Radio-televizija Beograd snimila TV dramu „Andrić i Goja” u kojoj je Andrića tumačio Miša Janketić, a Goju Ljuba Tadić.

SLUŠAJ PODKAST NA PLATFORMAMA: