Tokom poslednje dve decenije, serije latinoameričke i španske produkcije postale su uspešan izvozni proizvod koji stiže u razne zemlje. Zašto su serije sa španskog govornog područja toliko popularne u Srbiji, šta srpska publika voli u njima i kako se Španija doživljava kroz njih? Paralelno s ekspanzijom serija, raslo je i interesovanje za učenje španskog jezika i opšte interesovanje za špansku kulturu.

Devedesete godine prošlog veka, na našem prostoru, obeležili su ratovi i sankcije. U dubokom neslaganju s politikom predsednika Srbije, Slobodana Miloševića, međunarodna zajednica je odlučila da stavi veto na trgovinu sa Srbijom, pokušavajući da oslabi njen politički režim. Zbog toga je i privreda zemlje propala, a televizije su ostale bez mnogo mogućnosti da uvoze programe. Tako su, piratskim kanalima, počele da stižu telenovele, često i bez prevoda, na koji je publika navikla. Ta ista publika navikla se na raznolike sadržaje, pa je prihvatila to što je bilo dostupno, a što je došlo spolja. Mnogi su, ne odričući se sadržaja koje su telenovele nudile, iako su ih smatrali površnim, kič i ispraznim, tako učili osnove španskog jezika. Sećamo se i dan-danas serija poput „Kasandre“, „Ljovisne“, „Marisol“, „I bogati plaču“, kao i mnogih drugih, koje su dostigle ogromnu popularnost, i za koje su, takođe, vezane razne anegdote.
Njihova popularnost traje i početkom dvehiljaditih, kada su najpopularnije latinoameričke telenovele na srpskim televizijama bile: „Rebelde“, „Rubi“, „Napušteni anđeo“, „Skrivene strasti“ itd.

U istoj deceniji, srpske televizije polako osvajaju i brojne španske serije, one koje stižu s Iberijskog poluostrva, a izdvajaju se po drugačijim temama i kvalitetnijoj produkciji. Sa završetkom ratova i padom Miloševića, počinje nova faza poboljšanja, iako mala i spora. Audiovizuelni sektor postaje stabilniji i s više manevarskog prostora nego tokom perioda sankcija. Tada su javnosti predstavljene prve sapunice španske produkcije: „Kompanjerosi“, „Korak napred“ i „Porodica Serano“.

Tada je domaća javnost mogla da uživa u kvalitetnom sadržaju, koji je dolazio iz zemlje percipirane kao stabilne, zemlje prosperiteta i mnogih kulturnih vrednosti. Publika je bila željna te stabilnosti, novih znanja, uz to privučena uvreženim mišljenjem o sličnosti u temperamentima dva naroda, srpskog i španskog. Toplina, jednostavnost, borba sa svakodnevnim problemima i zarazni humor, neki su od razloga zbog kojih smo voleli ove serije. I ne samo mi. Njihov uspeh bio je veliki i u drugim zemljama. Izgleda da su ljudi svuda videli iste kvalitete i da su im, u moru svakodnevnih problema, prijali nepretencioznost junaka i njihov pogled na život.

„Seranovi“ , na primer. Velika, bučna porodica odmah je osvojila široku publiku. Njihov šarm i popularnost ne kriju se u zapletu, nego u jednostavnom i duhovitom objašnjavanju svega onoga što čini ljudski život. Ove serije nisu ulepšavale stvarnost, niti davale lažne nade. Njihovi junaci ne beže od suočavanja s gubicima: jednostavno se bore sa svim onim što čini život i to s velikom dozom optimizma, čak i kad mu realno nema mesta. Sve to neretko uz suze i, naravno, mnogo buke. Setimo se i da su, po ugledu na Seranove, neke zemlje, poput Italije, Češke ili Portugalije, snimile svoje verzije serije: „I Cesaroni“ u Italiji, „Horakovi“ u Češkoj, „Sinđelići“ u Srbiji.

Junaci ove serije dolazili su u nekoliko navrata u Beograd i uvek bili dočekani s oduševljenjem, a Fran Perea, koji je tumačio lik Markosa, s uspehom je održao nekoliko koncerata u Beogradu i Novom Sadu, pred oduševljenom publikom.
Osim što su nas relaksirale, španske serije su nas zabavljale, zasmejavale, učile nas i važnim životnim lekcijama. Na primer, da sreća prati hrabre, da ljubav zaslužuje i drugu šansu, da je porodica najvažnija luka i utočište.

S velikim uspehom prikazivana je humoristička serija „Moje drage komšije“, zatim „Pakov svet“, a poslednjih godina svakako se izdvaja „La casa de papel“, čija je zvezda Darko Perić, u ulozi Helsinkija, stekao svetsku slavu. O svom iskustvu i građenju karijere u Španiji govorio je u prvoj epizodi našeg podkasta.

Tu su još i serije poput „Elitna škola“, „Velvet“, „Kraljica Izabela“ i mnoge druge. Izbor je danas ogroman, zavisi od toga šta volite – istorijsku tematiku, komediju ili možda špansku modernu verziju serije „Seks i grad“, a tu mislim na Netfliksovu „Valeriju“.

Serije su mnogo doprinele popularizaciji španskog jezika u Srbiji. Mnogi su želeli da uče španski jezik, ali su imali otpor zbog telenovela. Serije koje su došle izvorno iz Španije ponudile su novi kvalitet i smisao. Što iz želje za normalnim životom, za bržim korakom s razvijenim svetom, što iz lepote samog jezika i kulture, a što iz pronalaženja sličnosti srpskog i španskog temperamenta, ta potreba je jačala i uticala na povećanje broja govornika španskog u Srbiji.

Među ljubiteljima serija koje stižu s Iberijskog poluostrva, uvreženo je uverenje da su narodi Španije i Srbije slični, da bi se španski zapleti mogli savršeno odigravati i kod nas, da su slični mentaliteti koji dele iste vrednosti. Osim vrste humora, srpski gledaoci posebno cene emotivnost Španaca, to što likovi deluju spontano, više se rukovode impulsima i strastima nego racionalnim odlukama. U tom pogledu, opšte mišljenje Srba u potpunosti se slaže s romantičarskim stereotipom koji se u svetu širi o Španiji kao zemlji strasti i zabave.

SLUŠAJ PODKAST NA PLATFORMAMA: