Ako pratite košarku verovatno ste čuli za Fuenlabradu u Španiji, jer je reč o mestu u kom je košarkaški klub Partizan ostvario zaista veliki uspeh. Međutim, ovo nije priča samo o sportskom uspehu, već o snazi prijateljstva, solidarnosti i poštovanja. Šesnaestog aprila 1992. godine agencije su javile, a španski „Kanal plus“ preneo kratku vest: „Predvođena trenerom debitantom, grupa mladića je osvojila titulu košarkaškog prvaka Evrope, iz egzila!“.

Šampioni su bili desetorica momaka za nezaborav: Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Nikola Lončar, Vladimir Dragutinović, Željko Rebrača, Zoran Stevanović, Mlađan Šilobad, Ivo Nakić, Slaviša Koprivica i Dragiša Šarić.

Kada je počeo rat u Hrvatskoj, Košarkaški klub Partizan je, iz političkih razloga, dobio zabranu da igra na svom terenu. Zabranu je izrekla FIBA, uz napomenu da, ako žele da nastave da igraju, to mogu – na nekom drugom mestu. Ukazala se mogućnost da Partizan koristi sportsku dvoranu „Fernando Martin“, južno od Madrida, u mestu Fuenlabrada. Predvođena trenerom debitantom, Željkom Obradovićem, grupa mladih igrača spakovala je kofere i otišla u Španiju.

Trideset godina kasnije i dalje živi uspomena na ovu avanturu. Španski „Kanal plus“ je 2012. godine o tome snimio i dokumentarni film pod nazivom „Partizan iz Fuenlabrade“.
U sastavu Partizana, svi igrači bili su Srbi osim Ive Nakića, hrvatskog igrača koji je igrao u Srbiji dok se rasplamsavao rat u bivšoj SFRJ. U teškim okolnostima, daleko od svog doma, dok su brinuli za svoje porodice, nemoćni da utiču na događaje u svojoj zemlji, trebalo je da igraju Kup evropskih šampiona.

Pre prve utakmice, Obradović je okupio igrače i rekao im da moraju da zadobiju naklonost i podršku meštana. Odigrali su sedam utakmica i izgubili samo jednu, od Estudijantesa, a najjači utisak bila je dodatna energija s kojom su igrali protiv Huventuda iz Badalone. Publika je znala da je s druge strane španska ekipa, ali je za njih, njihova ekipa, ekipa za koju su navijali, bio Partizan!

Igrači i jedne i druge ekipe našli su se u čudu. Partizanovci kažu da su im, pošto u to vreme još nisu znali španski, drugi prepričavali da je domaća javnost osuđivala navijače iz Fuenlabrade zbog toga što su navijali za srpske igrače. Tadašnji gradonačelnik mesta, Hose Kintana, i trener Željko Obradović, primetili su da to nije bilo neobično jer su ih meštani doživaljavali kao svoju ekipu.

Kada se Partizan kvalifikovao u četvrtfinale, u kom je igrao protiv Knora iz Bolonje, FIBA je dozvolila Partizanu da igra u Beogradu. Prvo što su uradili, bilo je da pozovu publiku iz Fuenlabrade. Domaća publika želela je da meštanima Fuenlabrade, koji su doputovali u Beograd, zahvali na gostoprimstvu ukazanom igračima Partizana. Aplaudirali su im skoro pet minuta! U finalu su igrali ponovo sa španskim Huventudom. U poslednjim sekundama utakmice odlučujući koš dao je Saša Đorđević i rezultatom 71:70 Partizan je postao prvak Evrope!

„Taj šut je promenio život svima nama”, rekao je u dokumentarnom filmu „Partizan iz Fuenlabrade“, trener Željko Obradović, dodajući da taj osećaj nikad više u karijeri nije doživeo. Bila je to prva od osam titula prvaka Evrope koje je Željko Obradović osvojio.
„Mi smo bili najbolji igrajući košarku, tako smo predstavljali svoju zemlju i branili je na naš način. Bila su to teška vremena i teren nam je bio spas”, rekli su bivši igrači.

Bila je to do tada nepoznata grupa mladića od 19, 20, 21 godine, koja je trijumfovala daleko od svog doma, daleko od svojih navijača, zbog rata. Bio je to trijumf iz izgnanstva. Bio je to Partizan iz Fuenlabrade.

„Danas Fuenlabrada ima košarku, zato što je Partizan igrao tamo”, rekao je Hose Kintana, bivši gradonačelnik i predsednik košarkaškog kluba iz ovog mesta, koji i danas u svojim prostorijama čuva uspomenu na Partizan.

Taj period igračima će zauvek ostati u srcima, a mnogi se ove godine sećaju kao najlepše u svom životu, uprkos svim teškoćama koje su ih tamo odvele.

Priča o Partizanu iz Fuenlabrade ostaje da živi kao priča o velikom sportskom uspehu koji je stigao ne samo zahvaljujući velikom talentu i trudu igrača i trenera, već i zahvaljujući solidarnosti, čovečnosti i podršci koje su im njihovi domaćini demonstrirali na najlepši način.

SLUŠAJ PODKAST NA PLATFORMAMA: