Da li znate da je na stadionu Tašmajdan u Beogradu 2. i 3. oktobra 1971. godine održana španska korida? Zvuči neverovatno, zar ne?

Zvezda ovog događaja bio je Luis Migel Domingin, čuveni španski toreador 20. veka.

Domingin je inače bio inspiracija i Ernestu Hemingveju koji je opisao njegove veštine u romanu „Opasno leto“. Otkud korida u Beogradu? Evo priče:

Početak sedamdesetih godina dvadesetog veka obeležilo je postepeno otvaranje Španije ka svetu, popuštanje frankističkih stega, a ubrzo zatim i postepeno otopljavanje špansko-jugoslovenskih odnosa, što je dovelo i do intenzivnije kulturne saradnje. Josip Broz Tito bio je ugledna politička ličnost u svetu, što je sigurno uticalo i na dolazak španskih matadora u Beograd.

Koridu na Tašmajdanu organizovalo je 2. i 3. oktobra 1971. godine trgovinsko preduzeće „Zadrugar” iz Beograda. Organizatori su se našli na udaru žestokih kritika Društva za zaštitu životinja koje je htelo da spreči, kako su navodili, klanicu bikova. Zato je tadašnji upravnik Sportskog centra Tašmajdan, Dimitrije Kovačević, izjavio da će od svih onih koji se bune protiv koride, tražiti da mu donesu uverenje da su vegetarijanci! Ipak, bilo je i onih koji su s oduševljenjem iščekivali gostovanje španskih toreadora, posebno proslavljenog Domingina koji je, iako na zalasku karijere, i dalje važio za jednog od najboljih.

Karta je koštala tada skupih 100 i 200 dinara, a prema pisanju medija, događaju je prisustvovalo oko 4500 ljudi.

Dolazak koride u Beograd danima je najavljivan na naslovnim stranama, a neki tvrde da su iz aviona bacani leci. Na plakatima izlepljenim po ulicama, između ostalog, pisalo je: „Prva klasična korida van Španije“. U novinama je objavljeno da su bikovi stigli prvo brodovima u Rijeku, a zatim kamionima, preko Slavonskog Broda, u Beograd. Trasa kojom su dovezeni navodno je dobro ispitana zbog stočnih bolesti, kako bi se izbegli mogući rizici.

Borba s bikovima na beogradskom Tašu otvorena je u subotu 2. oktobra u 15:30 časova svečanom paradom učesnika, uz muziku španskog orkestra s tribine. Toreadorsku trojku činili su Luis Migel Domingin, Robert Pilas i Alfredo Konde. Tada četrdesetpetogodišnjak, Domingin, svetski poznat matador, bio je na zalasku karijere, pa je njegov dolazak, prema nekim tumačenjima, imao samo revijalni karakter. Ipak, upravo je on bio zvezda ove manifestacije. Kod prve borbe umalo je stradao jer se okliznuo, pa ga je ranjeni bik rogom uhvatio za nogu i počeo da ga baca unaokolo. Ostali učesnici su mu priskočili u pomoć, pa se vratio i usmrtio bika ubodom mača u glavu.

I sledećeg dana Beograđani su gledali sličnu predstavu. „Nenaviknuti na ovakve prizore i zbunjeni, mnogi su negodovali, bodrili bikove i zvižducima dokazivali da su ipak veliki prijatelji životinja”, pisale su Večernje novosti.

Neki bikovi navodno su završili kao večera u kafani u Skadarskoj ulici. U monografiji „Tašmajdanske priče“, piše da su Domingina izveli u Skadarliju i da je na meniju bio jedan od nesrećnih bikova ispečen na ražnju. Pre povratka u domovinu, čuveni matador je, na poklon od srpskih domaćina, dobio gusle, navode istoričari.

Luis Migel Domingin vodio je buran život i izvan arene. Družio se sa čuvenim španskim slikarom Pablom Pikasom, zabavljao se s američkom glumicom Avom Gardner. Povremeno je i sam igrao u filmovima.

Iz burne veze s italijanskom glumicom Lusijom Bose imao je troje dece, ćerke Lusiju i Paolu, i sina, poznatog kantautora, Migela Bosea. Zanimljivo je da se kasnije oženio nećakom radikalnog desničara Prima de Rivere, osnivača španske Falange.

Zauvek se povukao iz arene 1973. godine, nedugo pošto je Beograd počastio svojim znamenitim bravurama.

SLUŠAJ PODKAST NA PLATFORMAMA: