Da li znate ko je tvorac grba grada Beograda? To je slikar Đorđe Andrejević Kun. Možda niste znali da je ovaj veliki umetnik levičarske orijentacije, bio jedini jugoslovenski slikar pripadnik Internacionalnih brigada u Španskom građanskom ratu. Njegov životni put je vrlo zanimljiv.

Đorđe Andrejević Kun rođen je u poljskom gradu Vroclavu, završio je štamparski zanat, zatim umetničku školu u Beogradu, a potom studije slikarstva u Italiji i Parizu. Bio je učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, član Srpske akademije nauka i umetnosti i, kao što si već navela, tvorac grba grada Beograda, kao i idejnih rešenja za ordenje i grb nove jugoslovenske države, formirane 1943. godine na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu.

Zanimljivo je da su njegova dela inspirisana situacijama koje je lično proživljavao. Prvo delo, po kome je postao poznat, bila je mapa grafika, roman u slikama „Krvavo zlato“, nastala u borskom rudniku bakra koji su držali francuski kapitalisti. Mesec dana proveo je s radnicima da bi osetio kako izgleda rudarski život.

Pre nego što je 1917. godine upisao umetničku akademiju, završio je grafički zanat u radionici svog oca, gde je naučio da pravi pečate i radi na presi. Dok je učio zanat, družio se s radnicima i postao dopunski član Udruženja grafičkih radnika koji su bili levičarski opredeljeni i zajedno sa njima pravio plakate. Tako je napravio čuveni prvomajski plakat s radnikom koji nosi crvenu zastavu, koji su zatim okačili na tramvaj koji je išao kroz Beograd, tako ga je video ceo grad, pre nego što je reagovala policija i zaplenila propagandni materijal.
S kolegama je osnovao grupu „Život“, čija je parola bila „Za borbeni realizam“. Cilj joj je bio da pokrene umetnike, a zatim i sve ostale, na borbu protiv kapitalističkog sistema, za jednaka ljudska prava, za prava žena, radnika, seljaka…

Pre nego što će otići na front u Španiju, kao učesnik građanskog rata, Kun je izrađivao lažna dokumenta ilegalcima koji su išli tamo da se bore. I sâm je učestvovao u borbama, na strani Internacionalnih brigada, a po povratku u Beograd napravio je mapu „Za slobodu“, inspirisanu građanskim ratom.

Kada se iz Španije vratio u Beograd, bio je pod budnim okom policije. Uhapšen je 1940. godine i najpre sproveden u Glavnjaču, a potom u Bilećki logor, gde je upoznao Ivana Milutinovića, Ivu Lolu Ribara i Mošu Pijade, koji ga je učlanio u Komunističku partiju. Iz tog perioda nastala je serija njegovih crteža sa scenama iz zatvorskog života.

Tokom okupacije, bio je uključen u rad male štamparije skrivene na Banjičkom vencu, u kući u kojoj je povremeno živeo. U jednoj sobi bio je naizgled običan plakar kroz koji se zapravo prolazilo i spuštalo u podrum, gde je bila smeštena štamparska presa. Interesantno je da Nemci nisu otkrili ovu štampariju tokom čitave okupacije Beograda, a okupator nije posumnjao niti u jedan falsifikovani dokument koji je Kun napravio. To nije čudno jer je govorio nemački bez akcenta. Majka mu je bila Nemica, a sâm je deo školovanja proveo u Berlinu. Kada je policija počela da se raspituje za Kuna, pustio je brkove i uzeo ilegalno ime Petar Antonijević, kako ga ne bi otkrili.

U toku života i rada, Đorđe Andrejević Kun dobio je mnoga priznanja. Odlikovan je Partizanskom spomenicom, Ordenom zasluga za narod prvog reda, Ordenom za hrabrost i Ordenom rada prvog reda. Podsetimo, Partizanska spomenica bila je visoko odlikovanje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije dodeljivano svim prvoborcima, borcima i rukovoditeljima Narodnooslobodilačkog pokreta koji su stupili u Narodnooslobodilačku borbu.

Po ideji Moše Pijade, napravo je i prvi grb FNRJ sa pet buktinja, koji je prethodnica grba SFRJ. Po njegovoj ideji nastaju i prve novčanice nove države.

SLUŠAJ PODKAST NA PLATFORMAMA: